Simone de Beauvoir (Pariz, 1908. - Pariz, 1986.) bila je francuska književnica i intelektualka, egzistencijalistička filozofkinja, politička aktivistica, feministica i društvena teoretičarka. Studirala je filozofiju i matematiku na Katoličkom institutu u Parizu te književnost i jezike na Institutu Sainte-Marie i stekla titulu bakalaureusa. Filozofiju je diplomirala 1928. na Sveučilištu Sorbonne u Parizu.

Bila je uspješna u svakoj književnoj vrsti u kojoj se okušala. Prvi roman Gošća (L'invitée) objavljen je 1943. Uslijedili su romani Krv drugih (Le Sang des autres,1945.), Svi su ljudi smrtni (Tous les hommes sont mortels, 1946.) te drama Beskorisna usta (Les Bouches inutiles, 1945.) Za roman Mandarini (Les Mandarins) primila je 1954. Goncourtovu nagradu.

Uz književnost je pisala eseje i memoare, a u njima je i srž njezine egzistencijalističke misli. Memoari Uspomene dobro odgojene djevojke (Mémoires d'une jeunne fille rangée, 1958.) i Sasvim blaga smrt (Une mort très douce, 1964.) jednoglasno je pozdravila kritika, a osvojili su i bezbrojnu publiku. Svoj međunarodni ugled Simone de Beauvoir duguje filozofskom djelu Drugi spol (Le Deuxième Sexe) objavljenom 1949., koje je postalo okosnicom modernoga feminizma.

Otkako je 1929. upoznala J. P. Sartrea, upravo zahvaljujući njoj, kao par su se prometnuli u ogledni primjer slobode i intelektualne suradnje. Otad se još predanije posvetila načelima koja je zastupala, a osobito od početka 1970-ih godina feminističkoj borbi. Posmrtno je objavljen kratki roman Nerazdvojne (2020.), koji je iznova pobudio zanimanje čitatelja za nju i njezin rad.